HR - Ljudski Resursi - Srbija

Ženske plate treba da stignu muške

Izvršni direktor niskobudžetne britanske avio-kompanije „Izidžet” Johan Lundgren samovoljno je odlučio da umanji svoju platu za 34.000 funti kako bi njegova mesečna zarada bila ista kao i plata njegove prethodnice Kerolin Mekol.

Na svom primeru hteo je da pokaže da zastupa ideju jednakih plata i jednakih mogućnosti za žene i muškarce, što se podudara sa nastojanjima države da se razlike u zaradama među polovima umanje.

Britanska vlada pozvala je sve javne i privatne kompanije i organizacije koje zapošljavaju više od 250 radnika da joj do aprila dostave spiskove zarada kako bi utvrdila kolike su razlike u prosečnim platama između žena i muškaraca.

Prema pisanju „Gardijana”, oko 1.000 firmi to je već učinilo, ali se očekuje da platne liste priloži 9.000 kompanija koje zapošljavaju oko 15 miliona ljudi.

Kooperativna banka, „Virdžin mani” i „Izidžet” su među onima koji su otkrili dvocifreni jaz u prosečnim primanjima po radnom satu između žena i muškaraca. Tako je niskobudžetni britanski avio-prevoznik „Tui” obelodanio da žene kod njih zarađuju 56,9 odsto manje po radnom času nego muškarci.

Kompanija je taj veliki jaz obrazložila slabom zastupljenošću žena u visokoplaćenim poslovima, poput pilota, inženjera i višeg menadžmenta. Dakle, ovako veliki jaz odnosi se na razliku u zaradama između žena i muškaraca po radnom satu u zavisnosti od njihovih pozicija u firmi, pre nego na razliku u mesečnim primanjima za istu vrstu posla.

Island je otišao korak dalje od Velike Britanije. Početkom ove godine usvojen je zakon prema kome je postao prva država na svetu u kojoj muškarci i žene moraju da budu jednako plaćeni. Prema novom zakonu, kompanije i vladine institucije koje imaju više od 25 zaposlenih moraće da sprovode politiku jednakog isplaćivanja radnika, a one organizacije kod kojih se ustanove nepravilnosti moraće da plate kaznu.

Na Islandu, kao i u brojnim drugim državama, godinama su postojali zakoni koji su nalagali da se muškarci i žene jednako plaćaju, ali je i dalje postojala nesrazmera u njihovim primanjima. Međutim, novim zakonom, koji je stupio na snagu 1. januara 2018. godine, nejednake plate postaju protivzakonite.

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, koja je na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, kaže da je pitanje platnog jaza problem svuda u svetu, od zemalja EU, gde iznosi oko 16 odsto, do SAD, gde platni jaz u proseku dostiže 18 procenata.

– Srbija takođe prepoznaje taj problem. Kod nas, jaz u platama žena i muškaraca u proseku iznosi 11 odsto, što je znatno niže nego u razvijenijim zemljama. Ipak, to mora da se menja – navodi Mihajlovićeva za „Politiku”.

Ona kaže da je u nacrtu novog zakona o rodnoj ravnopravnosti pojačana odredba da žene i muškarci treba da budu jednako plaćeni za rad iste vrednosti, a za one koji to ne poštuju predviđene su novčane kazne.

– Uporedo sa zakonskim odredbama, moramo raditi i na promeni razmišljanja u društvu. Nijedna promena ne dešava se preko noći. Čak i na Islandu zakonski je bilo regulisano još 1961. da rodni jaz ne sme da postoji, pa je ove godine donet novi zakon, za čiju je primenu dat rok do 2021. Srbija će pratiti primere dobre prakse i ono što je dobro za građanke i građane Srbije primeniti i kod nas– ističe potpredsednica vlade.

Prema poslednjem istraživanju Zavoda za statistiku, koje se odnosu na strukturu zarada za 2014. godinu, platni jaz u Srbiji iznosio je 8,7 odsto, odnosno prosečna zarada žena po času iznosila je 91,3 procenta od prosečne zarade muškaraca po času.

Razlike u zaradama, kad je o polu reč, mogu se javiti kao posledica različite strukture zaposlenih muškaraca i žena po sektorima delatnosti, obliku svojine, zanimanju, obrazovanju, godinama starosti i drugim karakteristikama, objašnjeno je u tom istraživanju.

Prema podacima „Evrostata”, platni jaz između žena i muškaraca u Evropskoj uniji (28 zemalja) za 2014. iznosio je 16,7 odsto. Najveće razlike u platama između žena i muškaraca bile su u Estoniji, gde su žene bile u proseku za 28,1 odsto manje plaćene od muškaraca. Najmanji platni jaz između žena i muškaraca zabeležen je u Rumuniji: 4,5 odsto.

Kad je o regionu reč, razlike u zaradama između žena i muškaraca u Hrvatskoj iznose 10,4 odsto, Makedoniji 9,1 procenat, a u Sloveniji sedam odsto.